Krajem sedamdesetih
dvadesetog veka
bilo je u meni
nesto od coveka

Ja sam davno mrtav
jos od onog dana
nas troje u sobi
i moja sahrana

I uvek svecano obecam
a znam da lazem u sebi
da cu prestati da se secam
ovo je poslednja pesma o tebi

Ujed za dusu
u grlu knedla
jednom zauvek
bacen sa sedla

Izgleda da sam
uzalud stario
nista od snova
nisam ostvario

I uvek svecano obecam
a znam da lazem u sebi
da cu prestati da se secam
ovo je poslednja pesma o tebi

Zivim zbog drugih
meni je svejedno
posle tebe potop
nista nije vredno

Podmuklo zaboli
kao kvarni zubi
istina je da se
samo jednom ljubi

I uvek svecano obecam
a znam da lazem u sebi
da cu prestati da se secam
ovo je poslednja pesma o tebi.