Noshen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zashto, k'o da zna, al' to sam jutro dochekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima te kim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tuzhni trechi chin.
Nek' mi ne drzhe govore, nek' drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.

O, zagrli me sad, jako, najbolje shto zna
i nemoj crnoj ptici da me dash.

O ne, ne brini, prochi che za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam shta mu je,

Shto luduje, od sreche tugu tka
moja prosta dusha slovenska.

Uplashi me sjaj, milion sveæa kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zashto se sve to deshava, da chovek ishta reshava
il' smo samo tu zbog ravnote e medzu zvezdama?

O, zagrli me sad, jako, najbolje to znash
i nemoj crnoj ptici da me dash.

Ma ne, ne brini, prochi che za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam shta mu je,

Shto luduje, od sreche tugu tka
moja prosta dusha slovenska.