Prazna soba čudne misli, crni zid se sada ruši
nema spasa u toj sobi, nema spasa u tom svetu
kamen tuče glavu tvoju, prazan sat na stolu stoji
gledaš svet u pravom stanju, ogledalo istine.
U glavi je kompjuter stao, u ponoć si nekog zvao
sam svojim bićem dajem, u dnevni oglas se prodajem
žena koja kuću sprema, od nje nigde bolje nema
u sobi si sasvim sam, da li sam ti potreba.
Glupi osmeh vešto krije, jer ga nemaš kome dati
ispred kuće stojiš brojiš, korake do tvoje sreće
gledaš gore sunčan dan, sreća me obuzima
tvoj mi korak daje nade, opet sam nasmejan.